¿Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednäeni damar. Nije väno ¿ta se de¿ava u svijetu, nije väno ¿ta ¿e biti sutra, väan je ovaj ¿as bläenstva bez misli. Hiljadu ne¿ijih sre¿nih ¿asaka bi¿e kao ovaj, ali ovaj nikada vi¿e. Hiljadu tüih ljubavi bi¿e kao ova, ali ova nikad vi¿e. Prvi put znam ¿ta je sre¿a, osje¿am je, vidim, miri¿em. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sre¿a. Da li je mogu zadr¿ati? Napolju je proljetna nö, i mjese¿ina. A ja ne mogu da zaspim, od sre¿e kojoj nisam träio razlog. I nisam se ¿udio ¿to je tako. Kako bi druk¿ije i moglo biti?"
Srpska knji¿evna scena möe se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih ¿ije stvaralätvo doti¿e ¿itaoca kao Selimovi¿evo - toplina i neposrednost njegovih junaka i ¿istota ose¿anja koja izviru sa stranica ovih dela, ispri¿anih takvom jednostavnö¿u kakvu samo vrhunski majstor möe da postigne, diraju pravo u düu i zauvek tu ostaju.